U mračnim hodnicima napuštene fabrike, eho koraka odzvanjao je kroz prašinom prekrivene hale. Stari sat na zidu stao je tačno u ponoć, kao da je vrijeme samo po sebi odlučilo da se zaustavi. Negdje u daljini, zvuk kapljica koje padaju u metalnu kantu stvarao je ritmičan, sablasan ton.
Nenad, znatiželjni istraživač urbanih ruševina, pažljivo je koračao između zahrđalih mašina. U jednom uglu, našao je oronulu kutiju prekrivenu paučinom. Kada ju je otvorio, unutra je ležao požutjeli list papira sa samo jednom rečenicom:
"Ko god ovo pročita, neka zna – nisam otišao svojom voljom."
Trenutak kasnije, vrata iza njega zatvorila su se uz tresak…
